„Lozovi, lozovi, kupite loz – izaberite sreću“, govorio bi tiho, gegajući se između stolova skoro svih niških kafana i restorana jedan od najprepoznatljivijih uličnih likova šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, „čovečuljak“ u dronjavom dugačkom kaputu i belom kacigom na glavi, poznat pod imenom Šilja.
Kako kažu oni koji su ga poznavali Šilja je bio lutalica koji nikome nije naneo zlo, bio je skitnica golubijeg srca. Takođe kažu da ko nije nalepio nalepnicu na njegovu kacigu znači da ga nije ni poznavao. Ali ko je stvarno bio Šilja?
Preuzeto sa www.niskivesnik.rs
Šilju, ili kako mu je pravo ime Sotir (a moj otac i komšiluk su ga zvali Sarko) sam kao dečak lično poznavao. Stanavao je u mom komšiluku u jednoj trošnoj kući na kraju Mišarske ulice (ulica ide ukoso od početka Takovske ka Železničkoj koloniji). Kada bi polazio ili se vraćao iz grada i kad nije mnogo pijan svratio bi ponekad kod nas i pričao sa mojim ocem. Odlično se sećam jednog razgovora kada je na ponudu moga oca da mu da odelo pokojnog dede, iz džepa izvadio gomilu para i rekao
– „E, moj Bane, imam ja para da kupim sve šta treba, ali šta mi vredi kad se napijem i ne znam za sebe pa padnem u blato“ – govorio je on.
Zato je stalno nosio kaput ili mantil prevezan kaišem i kacigu na glavi kao zaštitu od padova. A i mangupi su ga često udarali po glavi. Takođe po pričanju mog oca Šilja je bio „obrazovan“, bio je bolničar u Vojnoj bolnici. Nešto je zabrljao pa su ga otpustili s posla. Kasnije je dugo godina radio kao domar i kurir u Voždovoj školi. Zatim se oženio ženom koja je bila alkoholičarka i koja ga je navukla na alkohol, i tako je stigo tamo gde je bio „niška ulična legenda“.
Otac Sava bio je piljar, ali ne znam gde je držao piljaru. Imaoje i dve sestre: Perku, koja je isto bila medicinska sestra, a druga mi je samo poznata pod nadimkom Kevče. Umro je tako što je nastradao u požaru koji je sam izazvao opuškom cigarete zaspavši u pijanom stanju. Kao da ga sad vidim, kako se gega preko Palilulske rampe, u dronjavom dugačkom kaputu i belom kacigom na glavi. „Lozovi, lozovi, kupite loz – izaberite sreću“!
