Engleski pub u Nišu

Sinoć je Feedback pokazao malo avanturističkog duha i izašao iz kruga sigurnih imena koja će sigurno popuniti prostor i ugostio jedan od najperspetivnijih i najoriginalnijih srpskih bendova.

Uz The Mothership Orchestra klub je na sat i po postao engleski pub.

To već malo govori o muzici TMO koji svoj zvuk baziraju na engleskom folku, baroque popu i još par tako čudnih pravaca. Možda je jednostavnije reći za fanove Tindersticksa ili Lambchopa. Ovaj sedmerac iz Požege je široj publici postao poznat preko kompilacije „Jutro će promeniti sve“ ali i koncertom na Metropolis televiziji. Nakon dva EP-ja trud se isplatio i „Song for you“ je ugledao svetlost interneta preko Popboksove on line etikete a police CD shopova preko Ammonite recordsa. Emocije koje se mešaju na albumu verujte zvuče još intenzivnije uživo. Jeste se malo čekalo na njih jer je koncert počeo tek u pola 1. Tada je bilo nekih dvadesetak ljudi što je bilo malo poražavajuće pa sam poče da psujem i grad i hipstere nabijem ih na...ali dobro, već do 1 je bilo četrdesetak a to je pravi broj za ovakav pristup muzici koji ipak najbolje leži uz malo intimniji ambijent. Bend broji sedam članova pa nisu mogli svi baš da se smeste na binu, pogotovo kad klavijaturista krene da svira fagot(!). Pevač Lazar Šijak je palio cigaretu za cigaretom jer bi od svake povukao tri dima a ostatak bi izgorela sama čekajući njega da otpeva pesmu do kraja. Inače dok peva ne otvara oči pa to nekako dodaje pesmama na iskrenosi. Izmedju pesama je objašnjavao po kojim dogadjajima su nastale i doprineo celovečernjoj opuštenoj atmosferi. Na repertoaru su se našle pesme sa debija ali i neke nove stvari sa drugog albuma koji će se pojaviti do kraja godine. Uživali smo uz božićnu „Dare you“, toplu „Hummingbird song“, veselije „Love could be so easy“ i „All things are going to a happy end“, možda najpoznatije „Then she kissed him“ , „London breze“ i „You're amazing“ i nekoliko novih pesama. Bend je svirački bio fenomenalno uigran što je za svaku pohvalu kada imamo u vidu da pored standarnih instrumenata i gore navedenog fagota imaju i harmoniku i  tonu nekih zvečki i udaraljki.



Čak i oni koji nisu znali možda na šta su tačno došli su sigurno uživali u ovom iskrenom i prijateljskom koncertu. Specifičnost pesama je što ni jedna nije skroz vesela a ni jedna skroz tužna već se ta dva mešaju u neku čudnu setu ko stvorenu za solo ispijanje piva kada vam nedostaje neko drag ko je daleko. Ako se nekad zadesite sami u najlevljem gradu u Srbiji i vidite da TMO sviraju, kupite paklu cigareta, sednite uz šank, naručite pivo i uživajte. Biće filmski...

Aleksandar Nikolić Coa